Specijalna Antitroristička Jedinica GSG 9 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Kriminalističko policijska akademija, Zemun

КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
СПЕЦИЈАЛНА АНТИТЕРОРИСТИЧКА ЈЕДИНИЦА
ГСГ-9
ментори: студент:
Садржај:
1. Специјалне јединице оружаних снага Немачке..............3
2. Антитерористичка група девет ( ГСГ-9).........................4
3. Обука и опрема..................................................................6
4. Спасавање талаца у Могадишу........................................9
5. Закључак…………………………………………………11
6. Литература……………………………………………….12
1. Специјалне јединице оружаних снага Немачке
Јединице за специјалне операције данашње Немачке армије ослањају се на традицију сличних састава из времена Другог светског рата. Имају доста заједничких елемената са специјалним јединицама широм света, а пре свега са онима које су намењене за антитерористичка дејства. Специјалне јединице постоје у Копненој војсци и у ратној морнарици као и у саставу Министарства унутрашњих послова.
Током Другог светског рата у Немачкој војсци специјалне јединице су биле развијене за извођење препада и диверзија у непријатељској позадини. Скоро на свим фронтовима истицали су се трупови. Њихова јачина износила је најчешће 30 до 50 војника, а некада и до 100 војника. Они су се пресвлачили у униформе противника што је било противно одредбама међународног ратног права. Неке акције су спроводили и у цивилној одећи какву су носили становници где су деловали трупови. Организацијски су се делили на три до пет борбених група, а свака група имала је просечно осам командоса наоружаних пушкомитраљезима, аутоматима, снајперским пушкама, тромблонским и обичним пушкама са пригушивачем звука.
У рејону у којем су припремали акцију бирали су скровито и тешко приступачно место за логор. Акције су им биле брзе, изненадне и краткотрајне. Сваки командос је имао специјалну легитимацију малог формата за легитимисање својим јединицама. Легитимације су скривали у рубу одеће. Попуна трупова вршена је добровољцима. То су морали да буду поверљиви војници, беспрекорних психофизичких особина и са добрим знањем језика противника. Обука се изводила у специјалним школама. Трупови су први пут били употребљени приликом напада на Пољску 1939. године. Немци су тада убацили у позадину пољских снага у Горњој Шлезији око 500 војника који су били у униформама припадника пољске армије и у рударским оделима. Они су имали задатак да заузму фабрике и руднике до пристизања немачких оперативних јединица.
Годинама после пораза у Другом светском рату, Немци су оружане снаге развијали максимално организовано и плански, али и опрезно. Ниједан погрешан корак није био на том плану дозвољен. Немачкој су антитерористичке јединице биле потребен и пре Олимпијских игара у Минхену 1972. године. Немачка је већ била суочена са проблемима тероризма. Али због принципа и тога што су били чланица НАТО-а, антитерористичке јединице у оквиру Министарства унутрашњих послова нису развијане. То је немце скупо коштало за време Олимпијаде, кер нису имали праве снаге које би се супроставили палестинској терористичкој организацији „Црни септембар“ чиме би вероватно био и спречен масакр над недужним израелским спортистима у Олимпијском селу. Тај масакр просто је приморао Немце да приступе стварању антитерористичких и других специјалних јединица. Међу таквим јединицама су и оне за обављање извиђачких и диверзантских задатака, затим добро познате прва падобранска дивизија и антитерористичке снаге ГСГ-9.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]